Once in a lullaby.

14.07.2015.

Suck on it 2.



Nejt u sve gleda dublje nego što bi prosečna osoba gledala.
Nejt je sanjar.
Nejt se ne oseća posebno.
Ne misli da je unikatna pahuljica snega i ne govori rečenice tipa "budi ono što jesi" jer se svaki put strese od neprijatnosti kad ih čuje.
Nejt veruje da svi ljudi koji misle da su posebni, ustvari nisu.
A opet,
Nejt veruje u utopiju,
ne vidi svesku kao svesku, nego ga uhvati nervoza i uzbuđenost jer ne zna šta će pisati u nju.
Nejt stavlja smajlije nakon tačke.
Nejt veruje da će za mesec dana dobiti 10kg mišića, 10cm u visini i da će konačno znati kako da se oblači.
Veruje da je kafa sve osim kafe i misli da će jedno pušenje kurca da promeni svet.
Nejt veruje u sve što želi da veruje i onda očajava kada se to ne desi.
Dođavola s Nejtom.

12.07.2015.

Suck on it

Danas, u pauzi između gledanja trećeg i četvrtog filma, jer nedelja je, jer ko još radi nedeljom, jer radije ću da prebrojim koliko spajalica imam nego da radim diplomski, razmišljao sam o tome kolika "pička" umem da budem ponekad.
Ne u smislu pička- stisak mi je mlitav, ruka premršava da nosim sat ili što mislim da mi je u redu reći nekome da me sramota koliko je glupa šala.
Više je u smeru-koliko ja reagujem na reči.
Dešava mi se da imam sjajan dan i da sam sjajno raspoložen i da je sve sjajno i onda se u 9 uveče setim šta mi je neko rekao, proturim to kroz filter za izvlačenje potencijalno neugodnih reči i onda krenem taj "otpad" od reči da analiziram. Sledeća scena- Nikola gleda klipove x factor Audicija iz Pakistana i razmišlja gde će biti za 10 godina.

Šta je najgore u svemu tome? Nikad ne reagujem odmah. Ne kažem-ajde jebi se i slično. Kiselo se nasmejem, dovoljno da taj neko ko me je "uvredio" ne shvati da jeste i onda vrtim to sledećih dva sata u glavi.
Čak ne mora ni lično da me uvredi, dovoljno je da kaže nešto što me nervira.
A kad smo kod ličnog-
ok si ti, samo malo da se ugojiš
web programiranje je sprdnja
lepa ti ta košulja, moraš da se ošišaš
ti nešto stvarno uradiš na tom malom laptopu?
hehe, kakva je to pauza ?
ili *copy/paste određene rečenice  sa bloga vezane za lični život* i onda hehe reko si da je Bob nezadovoljan svojim poslom, ti si Bob hehe, kako sam provalio simboliku hehe
-nemam ja ništa protiv gejeva, ali meni to bolest to treba zaklati
 -šta mene boli briga što je njemu loš dan, oću svoju picu odmah
I da ne idem dalje, već sam se iznervirao.

Nedelja, 12. jul, blog mi izgleda kao da sam hormonalna tinejdžerka.

10.07.2015.

Orgazmirajmo

Kao klinac sam plakao za svaku sitnicu, pretpostavljam da je to stvar koju svako prosečno dete radi.
Plačem jer neću da jedem krompir ponovo, plačem jer je nestalo struje baš kad su išli moćni rendžeri, plačem jer mi je sestra pojela čokoladu, plačem jer me učiteljica šamara redovno, plačem jer mislim da me roditelji ne vole, plačem jer se niko ne druži sa mnom... I da ne idemo dublje.
Ali ono što me fascinira kod plakanja, pretpostavljam da se i ostalima dešava jer valjda imam prosečan organizam, jeste onaj uzdah nekih desetak minuta nakon što se isplačeš. Ono kad misliš da ćeš da udahneš duboko sasvim normalno ali onda grlo zavibrira na kratko i orgazmira na sekund.
To mi se više ne dešava.
Više ne plačem.
Učiteljica me više ne tuče, struja u Beogradu ne nestaje čim dune vetar kao tamo, moćne rendžere gledam na jutjubu.
Šta radim umesto plakanja?
Postanem nervozan, onda hodam po stanu, ispušim 6 cigareta, gledam klipove o tome kako se prave novčanici i dizalice i pretvaram nezadovoljstvo/tugu u anksioznost i pustim je da tinja.
3-4 puta sam pokušao nešto da napišem ovde, prvo sam krenuo neki esej o Bobiju koji iznajmljuje kurve svih polova jer ne zna šta su mu planovi u životu ali sam shvatio da bih morao da pišem i orgazmiranju, oralnom seksu i čemu već ne a da to ne bude prljavo, kakav seks i jeste.
Onda sam počeo da pišem o Bobiju koji čeka autbous i posmatra alkoholičara čija je mačka pobegla i onda sam odustao i od toga i eto počeo sam da razmišljam o plakanju, iako ne plačem, iako je sve ok, iako sam dobio SVE što sam tražio u poslednjih mesec dana.
Ali ko u 00:36 sa ovom kišom napolju razmišlja o leptirićima, nesebičnom davanju i primanju ljubavi i ne znam čemu već, osim ako nije pre pola sata geldao film sa Džulijom Roberts ili je fešn blogerka. Mazohistično- radije bih plakao onako bez potrebe.


Stariji postovi




(Mor-oy) A Moroi is a vampire, a good one, not like Strigoi. A Moroi has magic, and its elemental. Theres fire, water, earth, or air. There is also spirit. Spirit is rare, and you can tell if a Moroi's elemental magic is spirit if they haven't developed after the usual time or after they should have if they were a late bloomer.They are living vampire's, and they drink the blood of humans, aka feeders. They are to be protected by Dhampirs, who are Guardians. Fire Moroi control fire. Water Moroi control water, and so on. Spirit users are rare and unique, and when they use spirit, there are dangerous side effects. Spirit users can: Visit people in their dreams, heal people, create charms that calm or heal people as long as their charming real silver, create disguises, and use compulsion. There are more things that are yet to be discovered by Richelle Mead. ;D! there are also the side effects to spirit. Rage that can make you more mad then you seem. It causes you to do dangerous things. The other elements have no side effects.


Brojač
41753